УКРАДЕНИ ИДЕНТИТЕТ

Сваки  мој уздах гутала је улица

Истрошени ум, залуд старе слике

У сећању варао

Ваздух је мирисао на маглу,

Пепео и дим, ноздрве парао

Скоро да ти се и имена

Не могу сетити,

Како ти онда лик могу још предосетити?

И чему сад снови, судбина и љубав?

Кад сваки осећај без тебе постао је губав

А загрљаји стрељају чежњу у оку

Лажног живота,

И гуши ме сва његова ископирана лепота

Одузете шансе још на самом почетку

Отежало је олово у метку

А ја и даље не знам ко сам?

Залутала сена,  можда то сам?

       Боли празнина,

                                                                               Пече самоћа

                                                                               Изумире машта у канџама

                                                                               Неприхватања, одбачени

                                                                               Презрен дух,  лута кроз тунеле

                                                                               Прогнане душе,

                                                                               Тешим друге, а у безнађу сам до гуше.

                                                                               О, како им само дивно лажем,

                                                                               Говорим им, да свет је препун шарених боја

                                                                               И да срећа, финог је кроја

                                                                               А у погледу моме, нијансе сиве

                                                                               Своје хаљине шије

                                                                               И будућност, и наде, к'о бич

                                                                               Помахнитали бије

                                                                               И  ко сам сад заправо ја?

                                                                               Смешни пајац, што пред кловновима

                                                                               Осмех ироније крије?

                                                                               Кад ни ово тело, ни ово име,  ни ово срце,

                                                                               Ништа моје није.